STARIM - IVANA ZAJIĆ
СТАРИМУмиру драга лица, одлазе
Док ја на ветру мирно стојим.
У дугом низу године пролазе...
Ја се помало старости бојим.
Старим... већ ми је тридесета
И душа ми је препуна муке.
Зато и није велика штета
Што одлазим, што даве ме црне руке.
Сада, док стојим чврста к’о стена
У овој мрачној јесењој ноћи,
Ја се не бојим смртнога трена
Ни страшне смрти, што мора доћи.
Једино жалим, можда и грешим,
Што кад старост закуца на врата,
Ја нећу моћи ничим да се тешим:
Немам ни друга, ни детета ни брата.
Али и даље усправно стојим
И немам разлога друге да кривим.
Сате и дане живота бројим...
Још имам снаге – хоћу да живим!
(С) Ивана Зајић
