RODITELJI JUBAVI - VLASTIMIR ĆIROVIĆ

РОДИТЕЉИ ЉУБАВИ

Шта имаш од тога: што ме волиш?
И гледаш нас у једној туђој беби;
скривајући сваки сусрет наш
који ће непрестано трајати у теби.

Наша је љубав: давно рођена беба.
Oсећамо је а не види је нико;
и већ је у човека израсла...
Наше је семе за земљу превелико.

Хвалиће се многи што створише тело,
које ће прекрити земља хладна;
мислећи, туђим телом да живе,
у времена мрачна и бескрајна.

Видеће срећу препуну стрепње:
да сачува клицу свога тела.
Не знајући да је само дух вечан
и да му нису читали опела.

И трајаће тело, да одржи семе,
преручено из вреће у врећу;
а дух живота лебдеће над нама,
и кад нам тела, прекрију у смећу.

Ми чувамо истину о животу,
створени да будемо деца њена...
Ми смо родитељи сваком детету,
за сва будућа поколења.

Не може се живот очувати телом,
ни образом, ни сузом, ни мислима...
Живот се рађа и траје са духом:
у љубави! Од искона до бескраја.

(C) Vlastimir Ćirović