SUDBINA - LJUBODRAG OBRADOVIĆ
SUDBINA
Nešto novo,
radja se u meni,
i srce mirisima bode,
dok misli hrle u slova,
koja u slobodu vode...
Nešto novo i dražesno,
dotiče mi u krv
i tu se za istinu sprema.
Sad shvatam da sam crv,
u kamenu koji svemir vrti
i da izlaza nema.
Pogledam travu,
osetim miris,
cvrkut oslušnem,
pa okrenem glavu
i ostanem nem..
A onda bežim od sunca,
vetra, ptica i proleća.
Bežim u maglu, buku i zavist!
Bežim hrabro,
jer tamo čeka žena,
naslonjena na svoju lepotu.
Čeka da joj pridjem
i da lažem,
laskam, kule nudim...
Čeka baš mene!
A ako ja ne stignem,
uzleteće sa drugim...
Ništa novo, tako to biva
i tera me iz sopstvene kože!
U krug bežeći, istinu snivam:
koga nema, bez njega se može!
(C) Ljubodrag Obradović
