ЈЕСЕН

Корача девојка тепихом рујним
шума јој дом, постеља трава,
кораком лаким једва чујним.
Под жутим покровом лишће спава.

Девојка лебди, додирне крошње
и слап се сувог лишћа осу
ко да су прастаре, древне ношње
прекриле планинску травну косу.

Дотакне девојка кошару грожђа,
румено вино лије низ груди
утихла песма касног берача
отишле птице, нема ни људи.

U SJEĆANJU



Na obali jablanovi i moj grad.
Bosonoge uspomene
kao žubor oko mene.

Moja rijeka bistrooka,
dok protiče
i mom gradu dok se smješi
srce tješi.

ШАЉИВА КЛЕТВА
(Прва награда "Куцурски клип 2009“)

Здрави били, драги домаћини,
дабогда ми били увек фини!
Све постове уредно славили(!?)
и печење – од соје правили!

Задњи сели крај пуна астала,
а први се дигли са седала.
Позајмили јела, пића разна,
најели се кад је шерпа – празна.

BEČKE POETE ŽELE SARADNJU SA BALKANSKIM ZORAMA

Udruženje pisaca Bečke poete iz Beča, čiji je inicijator osnivanja i
njihov urednik gospodja Mirel Tomass, Srpkinja iz okoline Banja Luke,
izrazila nam je pismenu
želju za saradnjom sa Udruženjem pisaca "U Balkanske zore" po pitanju
izmene iskustava u radu i drugim mogućim vidovima eventualne saradnje.

U IME LJUBAVI


Ja noćas gaziim
ponos svoj goli
i evo ,molim:
oblak mi budi,
kišom me skvsi
upornom,toplom
ko tvoje ruke.
Nebo mi budi
što rudi zorom,
i jelen strasni
iz starih šuma-
do izvan sveta,
do izvan uma-
Krst moj ponesi:

DESET BOŽJIH ZAPOVESTI

Rekoše mi Bog je svemoguć
Ja verovah,
Nikad ne puzi, rekoše
Ja ostah bez ideala.
Ne pominji ime Boga Gospoda uzalud
Narediše,
Ja...zanemeh.

KUCA LAJE


Nasa mala kuca,
neprestano laje,
pred vratima stoji covek,
koga nepoznaje.

САМА

Седим у парку. Око мене тама.
Једна звезда горе сад полако пада.
О, да ли ћу дуго ја овако сама
Несрећно да лутам улицама града?

Хладан ветар зимски сад ми бије лице
Док ми вреле сузе низ образе теку.
Болне ране јако моју душу пеку:
Где оде детињство оне девојчице?

ISTINITA PESMA


IZLOMLJENIM KORAKOM
U CIK-CAK LINIJI
NEKO IDE ZA MNOM
KORAK PO KORAK
KROZ MRAK

U IZVORU SE OGLEDA
ROJ SVITACA
A JA POKUŠAVAM
DA U IZVORU REČI
UGASIM ŽEĐ

UDRUŽENJE SRPSKIH KNJIŽEVNIKA "PROSVETA" SIDNEJ-AUSTRALIJA
(Prilog poslao: Živko Begović)


Pre nešto više od dve godine naši gradjani u Sidneju u Australiji,
osnovali su Udruženje srpskih književnika "Prosveta", a inicijator
osnivanja i njen predsednik je gospodja Teodora-Toda Matić-Medić,
po zanimanju samostalni novinar i književnik, koja je rodom iz Bajine
Bašte, a u Australiji zivi 39 godina. Ona je član Udruženja knjževnika
i Udruženja novinara Srbije.
Cilj osnivanja "Prosvete" je negovanje naše sveopšte kulture, kako se
nebi zaboravili koreni svoga porekla i svoje domovine, kao i
uspostavljanje saradnje sa našom Dijasporom u ovom pogledu na svim
kontinentima gde borave naši gradjani, ističe predsednica Toda u pismu
koje nam je uputila.

SUNCOKRET

Nedavno je svetlost dana ugledala knjiga Branke Zeng "SUNCOKRET".
Najiskrenije preporučujemo našim posetiocima da je potraže i pročitaju.
U nastavku pročitajte recenziju koju je napisao Goran Ivanković iz Vankuvera.

RELACIJE


Ko bi znala prezreti,
tisto, kar ne znam...
na golih zidovih tišine
nanizano fresko
barvitih nians
minevanja,
vzgib dvignjenih vek
zatekle preteklosti,
poraslo samoto najlepšega,
ki jemlje dih in razum -
svoj dir splašene negotovosti,
bi ukrotila.

IZGOVARAM SEBE - 2

Iza mene kapije
i zaboravljene cipelice

ispred mene kapija
i nemi vis
koji se krije

МОЛИМ ТЕ

Ништа ме питати немој,
најбоље ће бити
Заливам очајно смеће
новим смећем,
туга ми станује
у очним капцима,
заносим се у приче,
све чешће мишљу
да их има много
што на мене личе,
а личити на мене, не могу

НОЋ НАД СЕЛОМ

Склапају ми очи опустела села
Па тонем лагано у немирни сан,
Да бар сањам поља пуна жита зрела,
И у њима црвен мак је расцветан.

Да стигох раније можда ми из прага
Дивља купина неби проникнула,
Можда би над кућом, сред липовог хлада
Мом првенцу прва љуљушкица била.

ЈЕДНОМ

Једном кад ништа не буде важно
Кад прође време и све престане,
Једном, кад река оде далеко
и талас никад свој увир не нађе,
једном, кад бол више не боли,
ни љута рана не пече груди,
једном, не пре, не после свега
можда ће љубав тад да нестане.

У БАЛКАНСКЕ ЗОРЕ

Још један балкански дан!
Навалио се на мене... Моје груди.
Суза у оку трепери. Мисао ме мори
у понижењу уробљених људи.

У балканске зоре мртвило сна
прекрива разум, истину крије...
Анђели плачу што на глас петла,
још се нико пробудио није.

RODITELJI


Ja imam mamu i tatu,
bracu i seku,
nasu lepu kuću,
i svoju postelju meku.

ПРОСВЕТАРСКЕ МУДРОЛИЈЕ

Празна тиква шупље звечи, а пуна – себе.

У игри домина између министарства и просветара, наставнику увек испадне – дупло голо.

Кад је кеса празна, ни учионице не могу бити пуне ђака. Скупе су роде.

Ех, Давине, Дарвине, деценијама су ти ђаци веровали. Онда дођоше вероучитељи и деца се почеше – крстити.

Мудрац беше тај Диоген. Обезбедио је себи вечност – још увек фењером тражи Човека.

B E L I L A V I R I N T

- Citat iz romana koji uskoro izlazi iz štampe, a za moto ima autorov aforizam:
,, Hipokratova zakletva izražena u evrima, nekima, danas najviše vredi ! ''


- Šta beše upisuješ?
- Astronomiju. Šta bih ja? To ili ništa drugo. Ona odmalena zaokuplja moju pažnju. To je predivna stvar. To volim, i to moram završiti i time se baviti. Astronomija i poezija Vaska Pope su moje opsesije. I jedno i drugo me do te mere ispunjavaju da ne možete ni zamisliti. To su dve potpuno različite stvari koje imaju nešto zajedničko i ispunjavaju moje biće jedinstvom tako lepih suprotnosti da čine neki čudan i harmoničan sklad. To ogromno prostranstvo svemira u suštini otkriva veoma malo, a to malo u Popinoj poeziji otkriva isuviše mnogo. E, mene upravo interesuje kako od toga velikog otkriti više i kako je Popa u malom napravio ogromno, neviđeno, teško dostižno i originalno. To su moje ljubavi, moji ciljevi, moje razbibrige i hobiji. U tim svetovima me ima, u njima bih i da me bude. Da tamo budu moje radosti, moje sanje i ja ceo. To je za mene lepota koja verujem nikada neće izgubiti sjaj i mladalačku svežinu. I kamo sreće da smo više okrenuti prirodi, svemiru i poeziji. Da ih negujemo i čuvamo, da osluškujemo vasionu i čujemo kako ona diše i da u njoj, poeziji i muzici uživamo. Da svako od nas bude bogatiji za još jedno takvo nebo.